Оснивању ВСТВ-а БиХ као гаранта независности правосуђа у БиХ, претходило је низ реформских корака. Тако су 2000. и 2001. године усвојени закони о судској и тужилачкој служби, којим су биле успостављене комисије за избор судија и тужилаца на федералном и кантоналном нивоу у ФБиХ, односно Високи судски и Високи тужилачки савјет у Републици Српској. Ова тијела, састављена искључиво од представника правосуђа и правних стручњака, имала су надлежност да дају приједлоге за именовање законодавним односно извршним органима надлежним за избор судија и тужилаца. Комисијама и савјетима дате су овласти и у дисциплинском поступку. Међутим, неспремност политичких власти да прихвате препоруке комисија и савјета успоравала је процес именовања и отежавала, чак и блокирала, рад правосудних институција које су функционисале са смањеним капацитетима уз дугогодишње непопуњавање упражњених позиција.

Стога је наредни корак био успостављање високих судских и тужилачких вијећâ. Високи представник за БиХ је у мају 2002. године амандманима измијенио ентитетске уставе у дијелу који се односи на судску власт, те је донио Закон о Високом судском и тужилачком вијећу БиХ, Закон о Високом судском и тужилачком вијећу ФБиХ и Закон о Високом судском и тужилачком вијећу РС-а.

Новоформирана вијећа су имала задатак да осигурају независно, непристрано и професионално правосуђе, те успоставу професионалног и дјелотворног судског система и тужилачке функције.

Доношењем наведених закона поступак именовања носилаца правосудних функција је у великој мјери хармонизован у цијелој земљи и приближен европским стандардима.

Формирањем вијећа, са надлежностима за доношење одлука о именовању судија и тужилаца, укинуте су раније успостављене комисије и савјети, који су имали само савјетодавну, односно улогу предлагача, а поступак именовања је у потпуности деполитизован и повјерен професионалним и независним тијелима. 

Поред надлежности за именовање, вијећима су додијељене и надлежности за вођење дисциплинских поступака и одлучивање о дисциплинској одговорности судија и тужилаца, за надзирање едукације, одлучивање о привременом упућивању и неспојивости дужности, затим надлежности у вези са утврђивањем броја судија и тужилаца, давањем мишљења на нацрте законе, као и учешћем у изради приједлога буџета за судове и тужилаштва. 

Поред редовних надлежности, вијећима је повјерен изнимно значајан и захтјеван задатак провођења поступка реименовања носилаца правосудних функција.

Публикацију „Десетљеће утемељења и рада ВСТВ-а БиХ - Достигнућа правосудне реформе“ можете преузети овдје.