Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број 80 0 К 184076 26 Кпп од 25.03.2026. године, одређен је притвор осумњиченом Г.П. из Лознице у трајању од 1 (један) мјесец, а због постојања основане сумње да је учинио  кривично дјело – Помагање у извршењу кривичног дјела Изазивање опште опасности из члана 39. у вези са чланом 394. став 6. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске. Притвор осумњиченом одређен је по Приједлогу за одређивање притвора Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т14 0 КТ 0039075 26 од 24.03.2026. године.

            Осумњиченом је притвор одређен из разлога прописаних одредбом члана 197. став 1. тачка а) и б) Закона о кривичном поступку Републике Српске, односно због околности које указују на опасност од бјекства и због постојања нарочитих околности које указују да ће осумњичени ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче. Након што је размотрио наводе из приједлога за одређивање притвора, наводе осумњиченог и његовог браниоца приликом саслушања и увида у приложени спис, суд је нашао да је приједлог ОЈТ Бијељина за одређивање притвора осумњиченом Г.П.  основан.

Суд је нашао да из доказа који су приложени у приједлогу за одређивање притвора постоји основана сумња да је осумњичени  Г.П. починио кривично дјело које му се ставља на терет с обзиром да су полицијски службеници прегледом надзорних камера утврдили путању кретања путничког возила осумњиченог, те је утврђено да се непосредно прије извршења кривичног дјела кретао околним улицама те је након краће вожње аутомобил паркирао код кладионице „М.“ све до тренутка када непосредни учиниоци кривичног дјела улазе у његово возило те се заједно удаљавају са лица мјеста. Наиме, Службеном забиљешком ПУ СКП, Одјељење за општи криминалитет Бијељина број 15-02/1-513/26 од 23.03.2026. године констатован је преглед надзорних камера ПУ Бијељина на подручју града Бијељина за дан 20.03.2026. године. Прегледом надзорних камера са лица мјеста извршења кривичног дјела (Његошева улица, Бијељина), утврђено је да су два извршиоца кривичног дјела Изазивање опште опасности како су до лица мјеста дошла пјешице из правца Мајевичке улице, кроз споредну слијепу улицу, непосредно поред кладионице „М.“ те даље настављајући кретање кроз приватна дворишта у улицу Његошева све до лица мјеста, а исто кретање су имали и приликом одласка са лица мјеста. Прегледом снимака надзорне камере ПУ Бијељина под називом „Мајевичка-Милоша Обилића“ дана 20.03.2026. године у 02:15 часова уочено је кретање путничког возила теренац каросерије, сиве боје, из улице Милоша Обилића ка улици Мајевичка. У 02:16:10 часова на камери под називом „Кнегиње Милице-Мајевичка“ која је позиционирана у раскрсници улица Мајевичка-Димитрија Туцовића-Кнегиње Милице уочено је даље кретање овог возила које је наставило даље кретање Мајевичком улицом ка лицу мјеста. Возило затим наставља кретање Мајевичком улицом ка кружној раскрсници улица Мајевичка-С.Д. Гарде-Браће Гаврић-Меше Селимовића, у 02:17:15 часова примјећено је да се исто креће улицом Меше Селимовића ка центру града Бијељина, те се затим креће поред објекта Градске управе града Бијељина, наставља кретање ка улици Кнегиње Милице (надзорна камера „Опстина-Суд-Дзамија2“ у вријеме 02:18 часова), наставља кретање овом улицом (камера „Кнегиње Милице-Мајевицка“ у вријеме 02:18:52) затим поново скреће у улицу Мајевичка и код кладионице „М.“ се задржава паркирано све до тренутка када НН лица након  почињеног кривичног дјела улазе у возило. У даљем дијелу службене забиљешке констатовано је кретање овог возила, те је прегледом надзорних камера утврђена марка и тип возила, да се ради о возилу марке „Ј. Г. Ц.“ сиве боје. Даље је извршена анализа кретања овог возила те је утврђено да се исто кретало ка улици Милоша Обилића, затим овом улицом према центру града Бијељина, потом скреће у улицу Свети Сава, те улази у улицу Незнаних јунака скреће лијево и настваља према Видовданској улици Филипа Вишњића. Возило даље наставља кретање улицом Баје Пивљанина ка бензинској пумпи „Ф. П.“ која се налази у непосредној близини заобилазнице око града Бијељине. Увидом у снимак камере под називом „Пуциле“ евидентирано је кретање овог возила заобилазницом, а на камери под називом „АНПР_Пуциле-Бијељина пут“ идентификоване су потпуне регистарске ознаке овог возила, ЛО.  Даљим прегледом видео снимака надзорних камера констатовано је кретање овог возила на магистралном путу Бијељина-Зворник. Даљим оперативним радом утврђено је да је ово предметно возило прелазило државну границу на граничном прелазу „Шепак“дана 20.03.2026. године у 01:26 часова, док је излазак наведеног возила евидентиран у 03:19 часова на истом граничном прелазу којом приликом је као возач и једини путник у возилу евидентиран осумњичени Г.П. (приликом уласка и изласка из државе БиХ). Дакле, неспорно је да је осумњичени на подручју државе БиХ боравио дана 20.03.2026. године у периоду од 01:26-03:19 часова. Ове чињенице, као и чињеница да је осумњичени непосредно прије и након извршења к.д. прелазио државну границу БиХ-Република Србија, на граничном прелазу „Шепак“ наводе суд на закључак да је тужилаштво доказало постојање основане сумње да је осумњичени починио кд. које му се ставља на терет, као општег услова за одређивање притвора.

          Одлучујући о посебним разлозима за одређивање притвора суд је нашао и да је разлог из члана 197. став 1. тачка а) основан. Наиме, осумњичени нема држављанство БиХ, његово пребивалиште је у Л., Република Србија, те ни на који начин није везан за државу Босну и Херцеговину, у истој нема имовине, родбине, пријављено боравиште. И разлог за притвор прописан чланом 197. став 1. тачка б) ЗКП РС је основан имајући у виду чињеницу да непосредни почиониоци к.д. Изазивање опште опасности још нису идентификовани, а исти су познати осумњиченом. Све наведено представља нарочиту околност да би боравком на слободи осумњичени могао утицати на ова лица, јер свакако има непосредна сазнања о њиховом идентитету, а има и интерес да на исте утиче.

            Приликом доношења одлуке о одређивању притвора као најтежом мјером према осумњиченом, овај суд је испитао могућност изрицања других, алтернативних мјера према њему умјесто притвора након чега је нашао да се ни једном другом мјером за обезбјеђење не би могла постићи иста сврха као притвором.

Одређивање притвора осумњиченом представља мјеру према осумњиченом, али се тиме не дира у претпоставку невиности предвиђену позитивним кривично правним законодавством Републике Српске, те ће кривица осумњиченом бити утврђивана у даљем току кривичног поступка.