ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ СТРАНИХ ОДЛУКА

Признање и извршење страних судских одлука

Страна судска одлука изједначује се са одлуком суда Босне и Херцеговине и производи правно дејство у Босни и Херцеговини само ако је призна суд Босне и Херцеговине. Страном судском одлуком у том смислу сматра се и поравнање закључено пред судом (судско поравнање), као и одлука другог органа која је у држави у којој је донесена изједначена са судском одлуком односно судским поравнањем.

Уз приједлог за признање стране судске одлуке потребно је приложити:

• Оригинална страна судска одлука чије се признање тражи са потврдом надлежног суда, односно другог органа, о правомоћности исте по праву државе у којој је донесена,
• Пријевод одлуке од стране судског тумача са листе сталних судски тумача у Федерацији БиХ;
• Особни документ (особна исказница, путовница или родни лист предлагатеља);

·         Извод из Матичне књиге вјенчаних, ако се ради о признавању стране судске одлуке о разводу брака, односно извод из Матичне књиге рођених ако се ради о статусним питањима;

• Доказ у уплати судске пристојбе према  Закону о судским пристојбама Кантона Средишња Босна/Средњобосанског кантона ("Службене новине Кантона Средишња Босна/Средњобосанског кантона ", бр. 4/2017 и 15/2020).

Надлежни суд одбит ће признавање стране судске одлуке у сљедећим случајевима:

• Ако се поводом приговора особе против које је та одлука донесена утврди да та особа није могла судјеловати у поступку због неправилности у поступку. Нарочито ће се сматрати да лице против кога је донесена страна судска одлука није могло учествовати у поступку због тога што јој позив, тужба или рјешење којим је започет поступак није било особно достављено, односно што уопће није ни покушано особно достављање, осим ако се на било који начин упустио у расправљање о главној ствари у првоступањском поступку;
• Ако у односној ствари постоји искључива надлежност суда или другог органа Босне и Херцеговине. Ако туженик тражи признавање стране судске одлуке која је донесена у брачном спору или ако то тражи тужитељ, а туженик се не противи, искључива надлежност суда Босне и Херцеговине није сметња за признање те одлуке;
• Ако је у истој ствари суд или други орган Босне и Херцеговине донијело правомоћну одлуку или ако је у Босни и Херцеговини призната нека друга страна судска одлука која је донесена у истој ствари. Суд ће застати са признањем стране судске одлуке ако је пред судом Босне и Херцеговине у току раније покренута парница у истој правној ствари и међу истим странкама, и то до правомоћног окончања те парнице;
• Ако би признање и извршење одлуке било у супротности с основама друштвеног уређења утврђеним Уставом Босне и Херцеговине,
• Ако се утврди да не постоји узајамност. Непостојање узајамности није сметња за признање стране судске одлуке донесене у брачном спору и у спору ради утврђивања и оспоравања очинства или материнства, као и ако признање или извршење стране судске одлуке тражи држављанин Босне и Херцеговине. Постојање узајамности у погледу признавања стране судске одлуке претпоставља се док се супротно не докаже, а у случају сумње у постојање те узајамности, објашњење даје орган управе надлежан за послове правде.

 

Признање и извршење страних арбитражних одлука

Арбитражом се сматра рјешење спора између двије или више странака од стране треће особе (арбитра) који своја овлаштења изводи из споразума странака и чија је одлука за њих обавезна. Арбитражном одлуком треба сматрати како одлуку ад хоц (од случаја до случаја) тако и одлуку институционе арбитраже.

Арбитражном одлуком у смислу одредбе чланка 97. Закона о рјешавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним односима треба сматрати одлуку коју је у одређеном правном питању донијело тијело које по праву мјеродавном за ту одлуку има значење и која по том праву може постати коначна и извршна.

Страна арбитражна одлука признаје се и извршава ако је странка која тражи признање и извршење поднијела уз свој захтјев суду:

·       изворну одлуку арбитраже или њезин овјерен пријепис;

·       изворни уговор о арбитражи или његов овјерени пријепис.

Ако страна арбитражна одлука или уговор о арбитражи односно њихови овјерени пријеписи нису састављени на језику који је у службеној употреби суда пред којим се покреће поступак за признање и извршење те одлуке, странка која тражи признање и извршење одлуке мора поднијети њихов пријевод на том језику, што га је обавила особа за то овлаштена.

Признање и извршење стране арбитражне одлуке одбит ће се ако се утврди:

• да се по праву Босне и Херцеговине предмет спора не може подвргнути арбитражи;

•        да постоји искључива надлежност суда или другог органа Босне и Херцеговине;

•        да би признање и извршење одлуке било у супротности са основама друштвеног уређења утврђеним Уставом Босне и Херцеговине;

•        да не постоји узајамност;

•       да уговор о арбитражи није закључен у писаном облику односно размјеном писма, телеграма или телепринтерских саопштења;

•        да уговор о арбитражи није пуноважан;

•        да странка против које се тражи признавање и извршење одлуке није била уредно обавијештена о именовању арбитра или о арбитражном поступку или јој је из неког другог разлога било онемогућено да се служи својим правом у поступку;

•        да састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису били у складу са одредбама уговора о арбитражи;

•        да је арбитражни суд прекорачио границе свог овлаштења одређене уговором о арбитражи,

Ако у страној арбитражној одлуци дијелови што се односе на питања која су била подвргнута арбитражи могу одвојити од дијелова у којима је суд прекорачио границе својег овлаштења, дијелови одлуке у којој суд није прекорачио границе својег овлаштења могу се признати и извршити;

•        да одлука још није постала коначна и извршна за странке или ако је одлуку поништио или обуставио надлежни орган државе у којој је донесена или државе на темељу чијег права је донесена и

•        да је изрека арбитражне одлуке је неразумљива или противрјечна.

 

Поступак признања и извршења страних судских и арбитражних одлука

Поступак признавања и извршења страних судских и арбитражних одлука покреће се приједлогом овлаштеног субјекта (странка у поступку или њен универзални или сингуларни насљедник).

Закон о рјешавању сукоба закона с прописима других земаља у одређеним односима ("Службене новине СФРЈ", број 43/82, 72/82) изричито предвиђа да је признавање одлуке страног суда у статусним стварима овлаштен тражити сватко тко за то има правни интерес, дакле и особе које нису биле странке у поступку, односно субјекти на које се одлука непосредно не односи.

Уставно правило које се мора непосредно и примарно примјењивати у свим поступцима је да се свакоме мора омогућити да судјелује у поступку у којем се одлучује о његовим правима, а само се право на жалбу може надомјестити неким другим правним средством.

За признавање и извршење страних судских и арбитражних одлука мјесно је надлежан суд на чијем подручју треба провести поступак признавања односно извршења.

Надлежност Кантоналног суда да одлучује о признању одлука страних судова, страних трговачких судова и страних арбитража одређена је Законом о судовима у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" број: 38/05, 22/06, 63/10, 72/10, 7/13, 52/14 и 85/21).

Поступак признавања се проводи по одредбама Закона о изванпарничном поступку, у којем се сходно примјењују одредбе Закона о парничном поступку, ако законом није другачије одређено, као и Закон о рјешавању сукоба Закона с прописима других земаља ("Службене новине СФРЈ", број 43/82, 72/82), те Уредбе са законском снагом о признавању и примјени савезних закона који се у БиХ примјењују као републички прописи ("Службене новине Републике Босне и Херцеговине", број: 2/92).

У случајевима да је по поднијетом приједлогу за признавање стране судске одлуке боравиште противника предлагача непознато, а нема пуномоћника (нпр. признавање страних судских одлука о разводу брака), примјењују се одредбе Закона о парничном поступку о постављању привременог заступника. Трошкове овог поступка претходно треба предујмити предлагач.

Против рјешења о признавању односно извршењу одлуке странке могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања рјешења, о којој одлучује другоступањски суд.

По донесеној одлуци било би допуштено и вођење поступка за поврат у пријашње стање, као и понављање поступка.