Врховни суд Републике Српске, у Посебном вијећу за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала, у кривичном предмету број 11 0 К 036548 25 Кж против оптуженог Д. Б. због кривичног дјела примање мита из члана 319. став 2. Кривичног законика Републике Српске, одлучујући о жалбама оптуженог и бранилаца оптуженог, донио је 13.3.2026. године пресуду којом се жалбе одбијају као неосноване и потврђује пресуда Окружног суда у Бањој Луци, Посебно одјељење за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала од 22.09.2025. године.

Пресудом Окружног суда у Бањој Луци, Посебно одјељење за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала број 11 0 К 036548 25 К-п од 22.09.2025. године, оптужени Д. Б. је оглашен кривим због кривичног дјела примања мита из члана 319. став 2. Кривичног законика Републике Српске и осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, као главну казну, у коју се урачунава вријеме проведено у притвору почев од 15.07.2024. до 15.08.2024. године, као и новчану казну у износу од 6.000 КМ, као споредну казну, те му је изречена мјера безбједности забране вршења позива, дјелатности или дужности и то забрана обављања послова урбанистичко-грађевинског инспектора, у трајању од 5 година, од дана правоснажности пресуде, с тим да се вријеме проведено у затвору не урачунава у вријеме трајања ове мјере, затим одређено одузимање имовинске користи стечене извршењем кривичног дјела у износу од 5.000 КМ. као и обавеза надокнаде трошкова кривичног поступка.